Мачвански ћилим, симбол традиције и прошлости овог краја „вратио се“ у завичај. Према оригиналу, који се чува у Народном музеју у Шапцу, у ткачкој радионици „Стари занати“ урађене су две реплике, од којих је једна уручена општини Богатић
– Вештином израде ћилима некада се могла похвалити свака домаћица у Мачви. Ћилими су најчешће клечани или ткани за „девојачку спрему“ коју би будуће невесте понеле у свој нови дом. Овај вредан експонат, којим се поносимо, чуваћемо у Музеју Мачве који намеравамо да оснујемо – рекао је Милан Дамњановић, председник општине Богатић.
„Мустра“ по којој је ткаља Споменка Илијашевић на свом разбоју исткала нови ћилим је стара више од једног века, а у музеју у Шапцу се чува последњих седам деценија. Тај ћилим је доста оштећен, а етнолози су му пронашли извесне мане у уклапању орнамената, које су објаснили техником израде (клечања) и неискуством ткаље која је, по свему судећи, рукотворину самој себи урадила као мираз за девојачку спрему.
Реплика ћилима плени изузетним колоритом и цветним орнаментима специфичних боја. Дугачак је два метра, а пошто је израђен од квалитетне предене вуне под руком је нежан и мекан. Шаре су беспрекорно сложене захваљујући мајсторским рукама баке Споменке која има вишедеценијско искуство ткања на разбоју. За израду је утрошила три килограма вуне, радила га је сама скоро два месеца, али на жалост није присуствовала уручењу пошто је преминула неколико дана раније.
Данас само мали број старијих жена у Мачви зна вештину ручног ткања ћилима. Девојке су одавно престале да се интересују за овај занат, а да би поново оживео Градска организација инвалида рада је осим оснивања радионице за обуку младих ткаља покренула иницијативу да се оснује центар за ћилимарство.
Д.Г.